Srpski jezik i književnost

(0 review)
300,00 RSD
Srpski jezik i književnost

Glasovi u srpskom jeziku i njihova podela

Nauka o jeziku koja se bavi glasovima prema njihovom izgovoru, koja proučava njihov postanak, njihovu prirodu i promene zove se FONETIKA.

Glasovima, koji su nosioci različitih značenja reči, bavi se nauka o jeziku koja se zove FONOLOGIJA.

Glas je najmanja govorna jedinica. Fonema je najmanja jezička jedinica, dok je slovo ili grafema znak kojim se obeležava glas u pisanom jeziku.

Srpski jezik sadrži 30 glasova, odnosno fonema, koji se među sobom razlikuju:

A, B, V, G, D, Đ, E, Ž, Z, I, J, K, L, LJ, M, N, NJ, O, P, R, S, T, Ć, U, F, H, C, Č, DŽ, Š.

Glasovi se stvaraju u govornim organima, koji svi zajedno čine govorni aparat čoveka. Vazduh struji iz pluća, prolazi kroz dušnik, grlo,  usnu i nosnu šupljinu. Dok vazduh prolazi kroz dušnik nailazi na glasne žice koje trepere i proizvode zvuk. U stvaranju glasova učestvuju i usne i jezik.

Na prirodu glasova utiču mnogi faktori, rad glasnih žica, govorni organi koji se uključuju u stvaranje, mesto na kome se glasovi stvaraju.

Osnovna podela glasova je na samoglasnike (vokale) i suglasnike (konsonante).

Samoglasnici (A, E, I, O, U) Nosioci sloga – slogotvorni su i nosioci akcenta i reči
Mogu da se pevaju i zvuče kao tonovi
Pro izgovoru vazduh slobodno prolazi, glasne žice trepere i zato su zvučni glasovi

 

Glas R ponekada može da bude nosilac sloga i akcenata reči. Tada glas R preuzima funkciju samoglasnika i naziva se vokalno ili slogotvorno R.  U rečima: vrba, crv, mrk, prst, prvi, prskati.

Glasovi L i N mogu biti ponekada slogotvorni u nekim vlastitim imenima ili stranim rečima: Plzenj, Njutn, Vltava.

Suglasnici(B, V, G, D, Đ, Ž, Z, J, K, L, LJ, M, N, NJ, P, R, S, T, Ć, F, H, C, Č, DŽ, Š)

Suglasnici koji se stvaraju uz treperenje glasnih žica – zvučni, a manji broj bez treperenja glasnih žica – bezzvučni suglasnici
Pri njihovom izgovoru stvaraju se prepreke

Druga velika podela glasova je prema zvučnosti.

Samoglasnici su ZVUČNI.

Suglasnike koji su neutralni po zvučnosti, jer pri njihovom izgovoru trepere glasne žice, ali se stvara i neka prepreka, nazivamo  GLASNICIMA ili SONANTIMA: V, R, L, LJ, M, N, NJ, J.

Ostali suglasnici su:

zvučni B G D Đ Ž Z      
bezvučni P K T Ć Č Š S F H C

Suglasnici se dele i prema MESTU IZGOVORA (TVORBE) u odnosu na to gde se stvara prepreka pri njihovom izgovoru. Suglasnici mogu biti:
1. USNENI (LABIJALNI): B, P, M

Bio jedan car, pa imao tri sina i pred dvorom zlatnu jabuku.
2. USNENOZUBNI (LABIODENTALNI): V, F

Ovo je priča sa razvijenom fabulom u kojoj pratimo dve carevićeve borbe.
3. ZUBNI (DENTALNI): D, T, Z, S, C

Jednom stane se car razgovarati sa svojim sinovima.
4. NADZUBNI (ALVEOLARNI): L, R, N

A sluga odgovori da su dolazile i kako su osam pale u jezero, a deveta njemu na konja, pa ga stane grliti i ljubiti.
5. PREDNJONEPČANI (PALATALNI): J, LJ, NJ, Ć, Đ, Ž, Š, Č, DŽ

Samo valja upravo da ideš, pa ćeš naći jedne velike vratnice; kad prođeš one vratnice, drži desno, pa ćeš doći upravo u njihov grad, onde su njihovi dvori.
6. ZADNJONEPČANI (VELARNI): K, G, H

Ali opet sluga nekako nađe zgodu te mu dune iz meščića za vrat, a on odmah padne po konju i zaspi.

 

Prema načinu izgovora (tvorbe) suglasnici se dele na tri velike grupe.
1. STRUJNI (FRIKATIVNI): F, S, Z, Š, Ž, H – glasovi su čija je tvorba praćena osetnim trenjem, koje je uslovljeno posebnim oblikom prepreke vazdušnoj struji.  Prepreka je u vidu tesnaca kroz koji vazdušna struja prolazi.

Ova tema oblikovana je nizom fantastičnih motiva što znači manjih tematskih jedinica.

2. PRASKAVI (EKSPLOZIVNI): P, B, T, D, K, G – glasovi su koji su dobili ime prema akustičkom utisku koji dobijamo pri njihovom izgovoru. Prepreka vazdušnoj struji je potpuna, a onda se naglo uklanja.

Zapazili ste da  se svaki motiv u bajci javlja kao posebna celina i svi su međusobno uglavnom povezani u celinu.

3. SLIVENI (AFRIKATE): C, Č, DŽ, Ć, Đ – glasovi su pri čijem se izgovoru stvara potpuna pregrada na mestu artikulacije, ali se ne uklanja naglo već postepeno uz slab prasak i strujanje. Elementi dva glasa se slivaju u jedan glas.

Onda carica usedne na ovoga konja, i tako pođe srećno u njezino carstvo sa čarobnim akom.

Sledeća Palatalizacija

Ovaj kurs je prvenstveno namenjen učenicima osmog razreda Osnovnih škola Srbije kao priprema za polaganje prijemnog iz srpskog jezika za upis u srednje škole. Pokrivene su sve najvažnije oblasti koje su obrađene u Osnovnoj školi, poput fonetike, morfologije, padežnog sistema, tvorbe reči, pravopisa… Svaka oblast je razrađena više lekcija.

Karakteristike kursa

  • Lekcija 50
  • Testova 0
  • Trajanje 6 meseci
  • Nivo kursa Osnovna škola
  • Jezik kursa Srpski
  • Polaznika 10
  • Sertifikat No
  • Procena Self
  • Fonetika 0/6

  • Morfologija 0/10

    • Lekcija2.1
      Vrste reči. Imenske reči. Imenice
      30m
    • Lekcija2.2
      Pridevi. Pridevske kategorije. Vrste prideva. Osnovne karakteristike komparacije prideva
      30m
    • Lekcija2.3
      Zamenice. Imeničke zamenice. Pridevske zamenice
      30m
    • Lekcija2.4
      Brojevi
      30m
    • Lekcija2.5
      Glagoli. Osnovne kategorije: vid, rod, aktiv i pasiv, lice, vreme, način, rod i broj
      30m
    • Lekcija2.6
      Gramatičke osnove. Prosti i složeni glagolski oblici. Pomoćni glagoli
      30m
    • Lekcija2.7
      Glagolski oblici. Glagolska vremena: prezent, perfekat, aorist, imperfekat, pluskvamperfekat, futur I, futur II
      30m
    • Lekcija2.8
      Glagolski načini: imperativ, potencijal. Nelični glagolski oblici: glagolski prilog sadašnji, glagolski prilog prošli, radni glagolski pridev, trpni glagolski pridev
      30m
    • Lekcija2.9
      Nepromenjive vrste reči: prilozi, predlozi, veznici, rečce, uzvici
      30m
    • Lekcija2.10
      Služba reči u rečenici: predikat, subjekat, objekat, priloške odredbe, atributi, apozicije
      30m
  • Građenje reči 0/3

    • Lekcija3.1
      Morfeme. Podela reči prema nastanku. Porodica reči
      30m
    • Lekcija3.2
      Tvorba reči. Tvorbeni procesi
      30m
    • Lekcija3.3
      Važniji modeli za tvorbu imenica, prideva i glagola
      30m
  • Sintaksa 0/4

    • Lekcija4.1
      Rečenice u širem smislu (komunikativne rečenice) i rečenice u užem smislu (predikatske rečenice)
      30m
    • Lekcija4.2
      Sintagma. Vrste sintagmi (imeničke, pridevske, priloške, glagolske sintagme)
      30m
    • Lekcija4.3
      Sistem zavisnih rečenica. Obeležja zavisnih rečenica. Glavne vrste zavisnih rečenica: izrične, odnosne, mesne, vremenske, uzročne, uslovne, dopusne, namerne, poredbene i posledične. Veznički izrazi
      30m
    • Lekcija4.4
      Sistem nezavisnih rečenica. Opšti pojmovi o vrstama nezavisnih rečenica, njihovim obeležjima i funkcijama. Naporedne konstrukcije. Glavni tipovi naporednih konstrukcija: sastavne, rastavne, suprotne, isključne, zaključne
      30m
  • Padeži 0/9

    • Lekcija5.1
      Padeži
      10m
    • Lekcija5.2
      Nominativ
      10m
    • Lekcija5.3
      Genitiv
      10m
    • Lekcija5.4
      Dativ
      10m
    • Lekcija5.5
      Akuzativ
      10m
    • Lekcija5.6
      Vokativ
      7m
    • Lekcija5.7
      Instrumental
      10m
    • Lekcija5.8
      Lokativ
      10m
    • Lekcija5.9
      Razlike između padeža. Padežna sinonimija
      10m
  • Pravopis 0/4

    • Lekcija6.1
      Pisanje velikog i malog slova
      30m
    • Lekcija6.2
      Spojeno i odvojeno pisanje reči
      30m
    • Lekcija6.3
      Interpunkcija. Glagol trebati
      30m
    • Lekcija6.4
      Skraćenice. Podela reči na slogove. Podela reči na kraju reda. Suglasnik J
      30m
  • Književni jezik 0/2

    • Lekcija7.1
      Srpski jezik u porodici slovenskih jezika. Razvoj srpskog jezika od 9. do 19. veka. Vukova reforma
      30m
    • Lekcija7.2
      Jezička norma. Jezički standardni (književni) jezik. Nestandardni jezički varijeteti. Izgovori i dijalekti srpskog jezika. Pravopis. Funkcionalni stilovi srpskog književnog jezika
      30m
  • Leksikologija 0/2

    • Lekcija8.1
      Leksikologija. Jednoznačnost i višeznačnost. Homonimija. Sinonimija. Antonimija. Metaforska i metonimijska značenja
      30m
    • Lekcija8.2
      Sastav leksike i sfere upotrebe reči književnog jezika
      30m
  • Književnoteorijski pojmovi 0/2

    • Lekcija9.1
      Podela književnosti. Književni rodovi i vrste
      30m
    • Lekcija9.2
      Osnovni književnoteorijski pojmovi
      30m
  • Stilska izražajna sredstva 0/3

    • Lekcija10.1
      Aliteracija. Asonanca. Anafora. Epifora. Simploha. Palilogija. Onomatopeja. Retorsko pitanje
      30m
    • Lekcija10.2
      Epitet. Poređenje. Metafora. Personifikacija. Simbol. Alegorija. Apostrofa. Sinestezija
      30m
    • Lekcija10.3
      Slovenska antiteza. Gradacija. Kontrast. Hiperbola. Ironija. Sarkazam
      30m
  • Književna dela i pisci 0/4

    • Lekcija11.1
      Narodna književnost
      30m
    • Lekcija11.2
      Umetnička književnost – peti, šesti i sedmi razred
      30m
    • Lekcija11.3
      Umetnička književnost – sedmi i osmi razred
      30m
    • Lekcija11.4
      Umetnička književnost – osmi razred
      30m
  • Testovi 0/1

Ocena polaznika

Prosečna ocena

0
0 rating

Detaljnija ocena

5 stars
0
4 stars
0
3 stars
0
2 stars
0
1 star
0