Srpski jezik i književnost

Nauka o jeziku koja se bavi glasovima prema njihovom izgovoru, koja proučava njihov postanak, njihovu prirodu i promene zove se FONETIKA.

Glasovima, koji su nosioci različitih značenja reči, bavi se nauka o jeziku koja se zove FONOLOGIJA.

Glas je najmanja govorna jedinica. Fonema je najmanja jezička jedinica, dok je slovo ili grafema znak kojim se obeležava glas u pisanom jeziku.

Srpski jezik sadrži 30 glasova, odnosno fonema, koji se među sobom razlikuju:

A, B, V, G, D, Đ, E, Ž, Z, I, J, K, L, LJ, M, N, NJ, O, P, R, S, T, Ć, U, F, H, C, Č, DŽ, Š.

Glasovi se stvaraju u govornim organima, koji svi zajedno čine govorni aparat čoveka. Vazduh struji iz pluća, prolazi kroz dušnik, grlo,  usnu i nosnu šupljinu. Dok vazduh prolazi kroz dušnik nailazi na glasne žice koje trepere i proizvode zvuk. U stvaranju glasova učestvuju i usne i jezik.

Na prirodu glasova utiču mnogi faktori, rad glasnih žica, govorni organi koji se uključuju u stvaranje, mesto na kome se glasovi stvaraju.

Osnovna podela glasova je na samoglasnike (vokale) i suglasnike (konsonante).

Glas R ponekada može da bude nosilac sloga i akcenata reči. Tada glas R preuzima funkciju samoglasnika i naziva se vokalno ili slogotvorno R.  U rečima: vrba, crv, mrk, prst, prvi, prskati.

Glasovi L i N mogu biti ponekada slogotvorni u nekim vlastitim imenima ili stranim rečima: Plzenj, Njutn, Vltava.

Druga velika podela glasova je prema zvučnosti.

Samoglasnici su ZVUČNI.

Suglasnike koji su neutralni po zvučnosti, jer pri njihovom izgovoru trepere glasne žice, ali se stvara i neka prepreka, nazivamo  GLASNICIMA ili SONANTIMA: V, R, L, LJ, M, N, NJ, J.

Ostali suglasnici su:

Suglasnici se dele i prema MESTU IZGOVORA (TVORBE) u odnosu na to gde se stvara prepreka pri njihovom izgovoru. Suglasnici mogu biti:
1. USNENI (LABIJALNI): B, P, M

Bio jedan car, pa imao tri sina i pred dvorom zlatnu jabuku.
2. USNENOZUBNI (LABIODENTALNI): V, F

Ovo je priča sa razvijenom fabulom u kojoj pratimo dve carevićeve borbe.
3. ZUBNI (DENTALNI): D, T, Z, S, C

Jednom stane se car razgovarati sa svojim sinovima.
4. NADZUBNI (ALVEOLARNI): L, R, N

A sluga odgovori da su dolazile i kako su osam pale u jezero, a deveta njemu na konja, pa ga stane grliti i ljubiti.
5. PREDNJONEPČANI (PALATALNI): J, LJ, NJ, Ć, Đ, Ž, Š, Č, DŽ

Samo valja upravo da ideš, pa ćeš naći jedne velike vratnice; kad prođeš one vratnice, drži desno, pa ćeš doći upravo u njihov grad, onde su njihovi dvori.
6. ZADNJONEPČANI (VELARNI): K, G, H

Ali opet sluga nekako nađe zgodu te mu dune iz meščića za vrat, a on odmah padne po konju i zaspi.

Prema načinu izgovora (tvorbe) suglasnici se dele na tri velike grupe.
1. STRUJNI (FRIKATIVNI): F, S, Z, Š, Ž, H – glasovi su čija je tvorba praćena osetnim trenjem, koje je uslovljeno posebnim oblikom prepreke vazdušnoj struji.  Prepreka je u vidu tesnaca kroz koji vazdušna struja prolazi.

Ova tema oblikovana je nizom fantastičnih motiva što znači manjih tematskih jedinica.

2. PRASKAVI (EKSPLOZIVNI): P, B, T, D, K, G – glasovi su koji su dobili ime prema akustičkom utisku koji dobijamo pri njihovom izgovoru. Prepreka vazdušnoj struji je potpuna, a onda se naglo uklanja.

Zapazili ste da  se svaki motiv u bajci javlja kao posebna celina i svi su međusobno uglavnom povezani u celinu.

3. SLIVENI (AFRIKATE): C, Č, DŽ, Ć, Đ – glasovi su pri čijem se izgovoru stvara potpuna pregrada na mestu artikulacije, ali se ne uklanja naglo već postepeno uz slab prasak i strujanje. Elementi dva glasa se slivaju u jedan glas.

Onda carica usedne na ovoga konja, i tako pođe srećno u njezino carstvo sa čarobnim džakom.