Kombinovani predmet

(0 review)
400,00 RSD
Kombinovani predmet

Osnove fizike

Da bismo objasnili osnovne procese i pojave u prirodi koristimo fizičke veličine. One predstavljaju jedan od osnovnih bazičnih pojmova, koje moramo objasniti kako bismo imali jasniju situaciju pri predstavljanju nekih kompleksnijih pojava i pojmova.

Međunarodni sistem jedinica

Međunarodni sistem jedinica (Système International d’Unités) – SI je međunarodnim dogovorom uveden sistem jedinica, kako bi se u celom svetu koristile iste merne jedinice i, samim tim, ljudima olakšalo izražavanje u merama, stvarajući manje konfuzije pri komunikaciji među ljudima iz različitih zemalja. Od toga u po nečemu odstupaju SAD i UK, kao i još neke zemlje; međutim, i u njima znaju za SI sistem i eventualno potreban sistem konverzije (pretvaranja jedinica).

Osnovne i izvedene fizičke veličine

Naziv fizičke veličine Oznaka fizičke veličine Merna jedinica Oznaka merne jedinice
Vreme  t Sekunda s
Dužina  l,s,r Metar m
Masa  m Kilogram kg
Temperatura  T Kelvin K
Jačina električne struje  I Amper A
Jačina svetlosti  J Kandela cd
Količina supstance  n Mol mol

 

 

Podela fizičkih veličina

Sve veličine možemo podeliti na osnovne i izvedene fizičke veličine. Osnovne fizičke veličine su vreme, dužina, masa, temperatura, jačina električne struje, jačina svetlosti, količina supstance, a izvedene se mogu prikazati uz pomoć osnovnih fizičkih veličina, pa za primer ćemo iskoristiti koristimo već spominjanu fizičku veličinu u prvoj lekciji – brzinu kod ravnomernog pravolinijskog kretanja sa konstantnom brzinom, gde brzina predstavlja količnik pređenog puta i vremena. Merne jedinice za brzinu su m/s ili km/h.

piše se 120 m/s  čita se 120 metara u sekundi
piše se 100km/h čita se 100 kilometara na čas

Sledeća podela fizičkih veličina je na skalarne i vektorske fizičke veličine.

Veličine koje su određene samo svojom brojnom vrednošću i odgovarajućom jedinicom su skalarne veličine.

Skalarne veličine su na primer: dužina, površina, zapremina, temperatura, masa, vreme, rad, energija itd.

Veličine koje su odredjene svojom brojnom vrednošću (intenzitetom), pravcem i smerom zovu se vektorske veličine.

Vektorske veličine su: sila, brzina, ubrzanje, impuls, ugaona brzina itd.

Slika 1.1 Grafička predstava vektora

Brzina je primer i vektorske veličine. Pravac i smer su povezani sa pravcem i smerom kretanja tela, brojna vrednost predstavlja intenzitet i, naravno, pripisujemo joj mernu jedinicu za brzinu (m/s).

Vektorska veličina se obeležava strelicom iznad oznake za fizičku veličinu. Sila i ubrzanje su takođe vektorske veličine, a spadaju i u izvedene veličine. Sve izvedene veličine nisu obavezno i vektorske, na primer rad, snaga, energija…

Merenje i greške merenja

Šta uopšte predstavlja merenje? Upoređivanje sa nekim standardom ili etalonom mere, određivanje brojne vrednosti neke fizičke veličine, pripisujući joj odgovarajuću mernu jedinicu. Za to koristimo određene instrumente ili merne uređaje (termometar, lenjir, vaga, itd.)

Definiciјa jednog metra na osnovu brzine svetlosti: Dužina koјu svetlost pređe u vakuumu za 1/299792458 sekunde.(primer etalona mere-metar)

Pri merenju, što zbog nesavršenosti uređaja ili očitavanjem samog eksperimentatora, dolazi do pojava grešaka. Tačnost predstavlja koliko je rezultat merenja blizu „prave” vrednosti. Preciznost predstavlja koliko je rezultat merenja blizu vrednostima koje se dobijaju ponavljanjem merenja na isti način.

PRIMER: Trojica sudija su merila vreme atletičara u trci na 100m. Na slici su dati rezultati pobednika.


Greške koje nastaju prilikom merenja mogu biti: sistemske, slučajne, grube greške.

Sistematske greške su takve greške, koje pri ponovljenim merenjima ostaju stalno prisutne ili se menjaju po određenom zakonu. Njih ne možemo ukloniti ponavljanjem merenja, jer se javljaju zbog metodičkih grešaka ili nesavršenosti uređaja za merenje određene fizičke veličine. Možemo im na neki način smanjiti uticaj, ali neće potpuno iščeznuti.

Slučajne greške su posledica najrazličitijih i često promenljivih uzroka, ali ih možemo kontrolisati i smanjiti ponavljanjem merenja (povećanjem broja merenja). Povećanjem broja merenja dobijamo na tačnosti i preciznosti merenja.

Grube greške nastaju nepravilnim očitavanjem eksperimentatora ili neispravnošću mernog uređaja.

Bitna veličine je srednja greška.

Primer: Na osnovu gornjeg primera.
Koji rezultat je objavljen kao zvaničan i kolike su apsolutna i relativna greška merenja?

Svaka vrednost je, možemo reći, tačna, ali da bismo postigli veću tačnost, izračunavamo srednju vrednost, koja je najbliža pravoj vrednosti. Srednju vrednost dobićemo ako saberemo sve vrednosti i podelimo sa brojem merenja

Dakle, srednja vrednost predstavlja količnik zbira izmerenih vrednosti i broja merenja.

Apsolutna greška predstavlja apsolutnu vrednost razlike između izmerene vrednosti i srednje vrednosti.

  • ΔX – apsolutna greška
  • Xi – izmerena vrednost
  • Xsr – srednja vrednost

Relativna greška je odnos apsolutne greške i srednje vrednosti izmerene veličine.

Δ(Xi)=∆X/Xsr                  Δ(Xi)=∆X/Xsr·100 (%) – ako se izražava u procentima

Konverzija jedinica.

Primeri:

1m=100cm

1km=1000m

1m=0,001km

1kg=1000g

1g=0,001kg

1m²=10000cm²=100cm·100cm (metar kvadratni – kvadrat dimenzija stranice 1m)

1cm²=0,0001m²

1m³=1 000 000cm³=100cm·100cm·100cm (kubni metar – zapremina – kocka čija stranica ima dužinu od 1m,V(kocke)=a³;a=100cm)

5m=500cm

10km=10 000m

100m=0,1km

6kg=6 000g

200g=0,2kg

Ovaj kurs je prvenstveno namenjen učenicima osmog razreda Osnovnih škola Srbije kao priprema za polaganje prijemnog iz kombinovanog predmeta za upis u srednje škole.

Karakteristike kursa

  • Lekcija 58
  • Testova 0
  • Trajanje 6 meseci
  • Nivo kursa Osnovna škola
  • Jezik kursa Srpski jezik
  • Polaznika 1
  • Sertifikat No
  • Procena Self
  • Fizika - Uvod 0/2

  • Fizika - Kinematika – Kretanje 0/2

    • Lekcija2.1
      Osnovni pojmovi i veličine
      30m
    • Lekcija2.2
      Oscilacije i talasi
      20m
  • Fizika - Dinamika 0/2

    • Lekcija3.1
      Masa. Gustina. Sila. Impuls
      15m
    • Lekcija3.2
      Energija. Rad. Snaga
      20m
  • Fizika - Fizička polja 0/2

    • Lekcija4.1
      Gravitaciono polje
      20m
    • Lekcija4.2
      Električno i magnetno polje
      30m
  • Fizika - Toplotne i svetlosne pojave 0/2

    • Lekcija5.1
      Svetlost
      20m
    • Lekcija5.2
      Toplota
      20m
  • Hemija - Opšta hemija 0/4

    • Lekcija6.1
      Uvod. Opšta hemija. Osnovni hemijski pojmovi
      25m
    • Lekcija6.2
      Struktura supstance
      25m
    • Lekcija6.3
      Hemijske veze
      20m
    • Lekcija6.4
      Hemijske reakcije
      20m
  • Hemija - Neorganska hemija 0/2

    • Lekcija7.1
      Periodni sistem elemenata
      15m
    • Lekcija7.2
      Klasifikacija neorganskih jedinjenja
      15m
  • Hemija - Organska hemija 0/2

    • Lekcija8.1
      Klasifikacija organskih jedinjenja
      20m
    • Lekcija8.2
      Biološki važna jedinjenja
      20m
  • Biologija - Osobine živih bića i raznovrsnost živog sveta 0/3

    • Lekcija9.1
      Biologija i njen značaj, osobine živih bića
      20m
    • Lekcija9.2
      Ćelija i ćelijske deobe. Jednoćelijski i višećelijski organizmi
      30m
    • Lekcija9.3
      Klasifikacija živih bića. Virusi i bakterije
      20m
  • Biologija - Carstvo praživotinja 0/2

    • Lekcija10.1
      Praživotinje- heterotrofni protisti
      20m
    • Lekcija10.2
      Heterotrofni protisti- izazivači bolesti
      20m
  • Biologija - Carstvo životinja 0/4

    • Lekcija11.1
      Nastanak i razvoj životinja
      20m
    • Lekcija11.2
      Sunđeri i dupljari
      30m
    • Lekcija11.3
      Pljosnati, valjkasti i člankoviti crvi
      30m
    • Lekcija11.4
      Mekušci
      25m
  • Biologija - Građa čovečijeg tela 0/2

    • Lekcija12.1
      Skeletni i mišićni sistem čoveka
      20m
    • Lekcija12.2
      Nervni sistem čoveka i čula
      30m
  • Istorija - Stari vek 0/4

    • Lekcija13.1
      Uvod u istoriju i praistorija
      15m
    • Lekcija13.2
      Stari Istok
      30m
    • Lekcija13.3
      Antička Grčka
      30m
    • Lekcija13.4
      Antički Rim
      20m
  • Istorija - Srednji vek 0/6

    • Lekcija14.1
      Velika seoba naroda, hrišćanska crkva i nastanak feudalizma
      25m
    • Lekcija14.2
      Vizantija
      25m
    • Lekcija14.3
      Sloveni
      25m
    • Lekcija14.4
      Srbi u ranom srednjem veku
      15m
    • Lekcija14.5
      Evropa u poznom srednjem veku
      30m
    • Lekcija14.6
      Srbija u doba Nemanjića i dolazak Osmanlija na Balkansko poluostrvo
      30m
  • Istorija - Novi vek 0/8

    • Lekcija15.1
      Uspon Evrope
      30m
    • Lekcija15.2
      Srpski narod pod stranom vlašću
      30m
    • Lekcija15.3
      Doba revolucija
      30m
    • Lekcija15.4
      Srpska revolucija
      25m
    • Lekcija15.5
      Svet u drugoj polovini 19. i početkom 20.veka
      25m
    • Lekcija15.6
      Srbija od Berlinskog kongresa do Balkanskih ratova
      20m
    • Lekcija15.7
      Balkanski ratovi
      20m
    • Lekcija15.8
      Prvi svetski rat
      30m
  • Istorija - Savremeno doba 0/2

    • Lekcija16.1
      Svet između dva svetska rata
      30m
    • Lekcija16.2
      Drugi svetski rat
      50m
  • Geografija - V razred 0/3

    • Lekcija17.1
      Uvod u geografiju; Vasiona i Zemlja; Geografska karta
      25m
    • Lekcija17.2
      Planeta Zemlja – Zemljina kretanja i vazdušni omotač Zemlje
      30m
    • Lekcija17.3
      Unutrašnja građa Zemlje
      20m
  • Geografija - VI razred 0/2

    • Lekcija18.1
      Stanovništvo i naselja
      35m
    • Lekcija18.2
      Regionalne odlike Evrope
      40m
  • Geografija - VII razred 0/3

    • Lekcija19.1
      Regionalne odlike Azije
      30m
    • Lekcija19.2
      Regionalne odlike Afrike
      30m
    • Lekcija19.3
      Regionalne odlike Severne, Srednje i Južne Amerike
      30m
  • Geografija - VIII razred 0/1

    • Lekcija20.1
      Prirodno – geografske odlike Srbije
      20m

Ocena polaznika

Prosečna ocena

0
0 rating

Detaljnija ocena

5 stars
0
4 stars
0
3 stars
0
2 stars
0
1 star
0